19 Jul ADHD dijagnoza u odraslom dobu – olakšanje ili bauk?
Ako ste svoju ADHD dijagnozu dobili nedavno, kada ste već uveliko u odraslom dobu ili ste odrasla osoba koja sumnja na ADHD, a još nema ,,zvaničnu’’ potvrdu svojih sumnji, onda uglavnom kada se osvrnete na svoje dosadašnje životno iskustvo imate doživljaj da ste se često osećali nekako čudno, drugačije u odnosu na većinu vršnjaka.
Verovatno ste uviđali da vam za neke stvari treba mnogo više vremena nego drugima, naročito kada je učenje u pitanju. Često ste vi bili ,,dežurni krivac’’ koji je zaboravio domaći, koji je kasnio na časove, zaboravljao opremu za fizičko ili blok za likovno, koga bi kontrolni često iznenadio jer ste ,,propustili’’ da čujete kad je najavljen.
Možda ste bili onaj lik koji je večito ,,lost in space’’ odsutan i zamišljen, pa kad mu se neko obrati deluje kao ,,pao sa Marsa’’ ili su vam drugari zamerali kako im se ne javljate nedeljama, a vi uopšte nemate utisak da je toliko prošlo. Možda ste u društvu poznati kao onaj što nikad ne zna gde su mu ključevi, što nakon kafe u kafiću ustaje i odlazi ostavljajući sunčane naočare na stolu. Možda se godinama mučite sa spavanjem, nikako da uspostavite ritam, pa se ne zna kad je dan, a kad noć ili bez kontrole posežete za slatkišima.
Gledajući ljude oko sebe koji nekako uspevaju sve to što vama ne polazi za rukom počeli ste da se krivite, preispitujete, da se pitate šta vama fali. Dešava se i da vas naljuti taj tako dobro poznat osećaj ,,želim, a ne mogu’’. Kad na sve to dodate sve ono što ste tokom odrastanja slušali: lenj si, nesposoban si da bilo šta uradiš do kraja, kako možeš da budeš tako zaboravan, samo na sebe misliš- pričaš i uopšte ne slušaš druge kad ti nešto govore, ne bi se setio da pozoveš druga…Toliko neprijatnih (o)sećanja, a iz vas kao da vrišti ,,ja želim drugačije, ali ne mogu’’. Jer, duboko u sebi znate da sve što vam zameraju, što se ne sviđa ni vama nije namerno tako, tako je jer ne umete bolje, drugačije.
Onda je u nekom trnutku, kada ste već odrasli počelo da vas ,,kopka’’ pitanje šta je to sa mnom? Zašto se tako ponašam, zašto se razlikujem od drugih? Možda ste upoznali ortaka koji vam je rekao ,,ti imaš ADHD’’, pogledaj malo o tome. Ili su u vašem traganju počeli da vam ,,iskaču’’ video klipovi gde neko priča o ADHD-u, a vi se u svakom pronašli. I ne samo da ste se pronašli, nego je to na neko vreme postalo vaša nova ,,opsesija’’, tragali ste o tome danonoćno tražeći sve što možete da nađete na ovu temu…
Odjednom, nekako sve počinje da dobija smisao. Više ništa nije čudno, to zapravo objašnjava sve ono što vas muči već tako dugo….Ali ipak, da li ja to stvarno imam ili sam samo umislio gledajući sve te klipove na tu temu. Ako imam, šta dalje sa tim? Dok se pitanja vrzmaju, tragate za načinom da svoje sumnje zvanično potvrdite. Zakazujete pregled kod psihologa, pa kod psihijatra i potvrda stiže, imate ADHD.
Gledate u papir sa dijagnozom, a onda istovremeno počinjate da osećate olakšanje- ,,to sve objašnjava’’, a zatim i kajanje- ,,da sam ranije znao mnogo šta je moglo da bude drugačije’’, možda i ljutnju- ,,a ceo život mi svi govore da sam lenj’’ i konačno anksioznost-,, šta dalje sa tim, kako to menja moj život sad?’’.
Ovaj spektar pomešanih osećanja je normalna reakcija na novo saznanje ili možda bolje reći novi naziv za sve ono oduvek poznato. I zaista, šta sad sa tim? Koliko god ova spoznaja budi pomešana osećanja i anksioznost u odnosu na dalje funkcionisanje, dobra vest jeste činjenica da kada znate sa čim se ,,borite’’ , lakše možete to da prihvatite i osmislite kako da živite sa tim. ADHD je stanje koje ne nestaje, ne postoji lek koji će učiniti da ga više nema. Lek može ublažiti određene simptome i pomoći da se bolje koncentrišete ili smanjite impulsivno ponašanje, ali s obzirom da teškoće koje osobe sa ADHD-om imaju nastaju kao posledica različitosti u strukuturi i funkciji mozga, one neće nestati.
Ono što može da pomogne jeste najpre razumevanje i prihvatanje simptoma, a zatim i razvoj veština, usavršavanje tehnika pomoću kojih ćete na svoj način ostvarivati željene ciljeve. Program ’Train your brain’ osmišljen je da vam pomogne u tome. Tokom individualnih seansi, kombinacijom psiholoških i psihoterapijskih tehnika zajednički radimo na vašem boljem planiranju i organizaciji, regulaciji emocija i smanjenju impuslivnog ponašanja, povećanju samopouzdanja i boljim međuljudskim odnosima, poboljšanju motivacije i pažnje. Više informacija o programu pročitajte ovde.
Mila Radovanović,
Master psiholog-psihoterapijski savetnik
