Stres u trudnoći: pet delotvornih načina da ga prevaziđete

stres u trudnoći

Stres u trudnoći: pet delotvornih načina da ga prevaziđete

Stres je termin koji se gotovo svakodnevno koristi, a najlakše ga je opisati kao psiho-fizička reakcija organizma na događaj koji nas uzdrma ili izbaci iz ravnoteže. Veliki je raspon takvih događaja i nažalost retki su oni koji su toga pošteđeni, pa je tako i stres u trudnoći nešto sa čime se sve češće susrećemo u okviru psihološke prakse.

Događaji koji mogu biti okidač za stresnu reakciju variraju od onih svakodnevnih problema na poslu ili kod kuće do onih nesvakidašnjih kao što su prekid nekog bliskog odnosa, gubitak voljene osobe ili situacije poput ove koja je trenutno aktuelna- vanredno stanje izazvano globalnom pandemijom korona virusa. Bez obzira da li se radi o svakodnevnom (hroničnom) ili iznenadnom (akutnom) stresu, ono što im je zajedničko su posledice koje on ostavlja kako na svakodnevno fukcionisanje i kvalitet života, tako i na opšte psiho-fizičko stanje.

Reakcije koje se javljaju kao posledica stresnih događaja obuhvataju čitav niz simptoma od fizičkih (ubrano lupanje srca, plitko disanje, stezanje u želudcu, glavobolja i sl.), preko emocionalnih (aksioznost, razdražljivost, bezvoljnost, beznadežnost), a često je prisutan i doživljaj koji se opisuje kao pretnja gubitka kontrole nad situacijom i životom uopšte.

Period trudnoće specifičan je po brojnim promenama na fizičkom i mentalnom planu buduće majke koji mogu doprineti da žene budu osetljivije i podložnije stresu. Poseban set tema koje mogu biti uzrok specifičnog trudničkog stesa odnosi se na događaje vezane za zdravlje bebe, predstojeći porođaj i novu roditeljsku ulogu. Međutim, pored ovih, stres kod trudnica mogu uzrokovati i svi drugi događaji sa kojima se susreće u okruženju.

Kortizol, poznatiji kao ,,hormon stresa’’ je činilac koji na telesnom nivou čini vezu između prenatalnog stresa majke i posledica koje mogu nastati kod bebe. Istraživanja ukazuju da hronična izloženost budućih majki stresnim situacijama mogu dovesti do kognitivnih (problemi sa pažnjom, usporen razvoj govora), bihejvioralnih (agresivna ponašanja), fizičkih (niska porođajna težina, podložnost infekcijama) u razvoju deteta, kao i povećanom riziku za razvoj problema u oblasti mentalnog zdravlja deteta.

Jedan od najznačajnijih ciljeva u prevladavnju stresa je sticanje osećaja sigurnosti u odnosu na sopstvene kompetencije i doživljaj da imamo kontrolu nad situacijom. Do ispunjenja ovih ciljeva najčešće se dolazi postepeno procesom koji uključuje prepoznavanje i promenu svih onih uverenja i obrazaca ponašanja koji su nas doveli do toga da situacije sagledavamo na određeni način, kao i razvojem novih veština za rešavanje problema. To nije lak zadatak jer su uverenja često nesvesna i povezana sa intenzivnim emocijama. Zato u ovom procesu može da vam bude vrlo značajna pomoć stručnjaka koji će vam pomoći da stekente uvid u svoja uverenja i razvijete nove veštine za  prevazilaženje poteškoća.

Međutim, postoje načini koji vam mogu poslužiti da se u stresnim situacijama osećate bolje i da budete manje uznemireni. Navešćemo neke od njih:

Disanje

Moglo bi se reći da nema jednostavnijeg, a moćnijeg saveznika od sopstvenog daha koji nam je uvek dostupan! Važno je da se toga setimo i pravilno ga iskoristimo u trenutku kada nam je potreban. To podrazumeva da u situacijama kada osetimo da smo uznemireni zastanemo napravimo barem pet do deset dubokih, dugih udaha i izdaha. Pri tome treba težiti da izdah bude dupli duži od udaha.

Hobi

Razmislite koje su to aktivnosti koje volite i u kojima uživate? Obnovite nešto čime ste se bavili kada ste bili mlađi! Čitanje, slikanje, sviranje, pevanje, ručni rad, ples…Kada svakodnevni raspored postane gust i opterećen brojnim poslovnim i porodičnim obavezama, prvo čega smo skloni da se odreknemo je neka od aktivnosti poput ovih. Najčešće se ove aktivnosti posmatraju kao neki vid gubljenja vremena jer je njihov cilj uglavnom uživanje u samoj aktivnosti, a ne ostvarivanje nekog doprinosa kao što je to slučaj u većini svakodnevnih poslovnih ili aktivnosti vezanih za kućne poslove. Ipak, da bi bili produktivni i umanjili nivo stresa od izuzetnog je značaja da odvojimo deo vremena u danu za aktivnosti u kojima ćemo uživati, jer upravo one imaju snagu da nam ,,napune baterije’’ i razviju otpornost za suočavanje sa stresom.

Odmor 

Svaka skladna muzička kompozicija ima note i pauze. Tako je i za sklad u životu, pored aktivnosti važno da negujemo i pauze za odmor. Zato je važno da planiramo dovoljno vremena za kvalitetan san tokom noći, ali da i tokom dana odvojimo vreme kada ćemo se odmoriti. Dnevni odmor može da bude prilika da za trenutak zastanemo i osvrnemo se na ono šta smo do tada uradili u danu, da zaokružimo jednu celinu, što je još jedna od stvari koja doprinosi smanjenju stresa i povećanju osećaja zadovoljstva.

Kretanje

Jedna od osnovnih ljudskih potreba, neophodnih za opšte fizičko i mentalno zdravlje je kretanje. Međutim, u stresnim situacijama često zaboravljamo koliki značaj pokret ima za nas. Dovoljno je da izdvojite desetak minuta kada niste u prilici da to bude više. Bilo da je u pitanju lagana šetnja ili set vežbi, primetićete značajnu razliku ne samo u telu, nego i na mentalnom planu. Kretanje doprinosi da se telo relaksira, što podstiče lučenje hormona koji popravljaju raspoloženje. Uz to, kada do našeg mozga stigne poruka koju telo šalje da je sve u redu i da ne mora da bude u stanju pripravnosti, stav ,,bori se ili beži’’ koji telo aktivira u stresnim sitacijama se umiruje, a povećava se aktivnost delova mozga koji će omogućiti koncentraciju, planiranje i generalno povećavanje efikasnoti u odnosu na zadatke koje su pred nama. Zato uvrstite pokret u svoju dnevnu rutinu, pa čak i onda kada ste zbog zdravstvenih razloga u obavezi da neko vreme mirujete, postoji dozvoljen set vežbi koje će vam uz minimalno aktiviranje mišića pružiti osećaj zadovoljstva.

Podrška

Kontakt sa bliskim ljudima je još jedna od osnovnih ljudskih potreba. Ako imamo barem jednu osobu sa kojom se osećamo bliski, čija podrška nam znači u životu, to je već činjenica na kojoj možemo da budemo zahvalni. Koliko će takvih osoba biti oko nas, zavisi puno i od nas samih. Ljudi se u tome razlikuju. Neki uživaju u većem društvu, dok je drugima prijatnije da održavaju uži krug prijatelja. Bez obzira na broj ljudi kojima smo okruženi, ono što je važno je ne zaboravimo da vrednujemo doprinos svake osobe u našem životu i da negujemo odnose sa njima kroz međusobno uvažavanje, saosećajnost i otvorenu komunikaciju.

Mila Radovanović, psiholog-porodični savetnik

Podelite prilog sa prijateljima
0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
Email adrese ne ustupaju se trećim licima ni pod kojim uslovima.
POSETITE INBOX ILI SPAM / JUNK SANDUČE
Uspešno ste se prijavili, hvala!
Psihološko savetovalište Mila Radovanović
www.milaradovanovic.com
Prijavite se na newsletter
Želite li da budete informisani o novostima na blogu i najavama događaja?
Prijavite se na newsletter.
Email adrese ne ustupaju se trećim licima ni pod kojim uslovima.
Email adrese ne ustupaju se trećim licima ni pod kojim uslovima.
Email adrese ne ustupaju se trećim licima ni pod kojim uslovima.