23 Oct Sterilitet – od dijagnoze do (re)akcije
Kada parovi uvide da vreme prolazi, a ne dolazi do željene trudnoće, tada počinje da se javlja sumnja da li je u pitanju sterilitet. Najčešći put kojim tada krenu je obraćanje lekaru, medicinska ispitivanja, pretraživanje internet stranica i knjiga u potazi za informacijama i savetima koji bi pomogli u rešavanju problema. Vreme koje ispunjava prostor od sumnje do dijagnoze prožeto je strahom, ali i nadom da je problem (lako) rešiv, a veliki oslonac pružaju iskustva ljudi koji su uspešno prevazišli sličan problem. Zato, su u ovoj fazi informacije ključni resurs koji parovima olakšava psihološku borbu sa problemom.
Međutim, čin postavljanja dijagnoze neplodnosti, sa sobom nosi potpuno novi doživljaj problema. Medicinske tehnologije iako razvijene da doprinesu boljitku i pomognu u rešavanju problema, u psihološkom smislu za individuu i par one označavaju i dodeljivanje imena ,,dijagnoza’’ njihovom problemu, a za njih ulogu pacijenta. Ovaj trenutak predstavlja novu fazu u životu para. Tada započinju razmišljanja i preispitivanje u odnosu na brojna pitanja – doživljaj ličnog identiteta, želje i maštanja o životu i njegovom toku, vrednostima, doživljaj partnerskog odnosa. Sada se u proces sve intenzivnije uključuju i emocije. Čitava lepeza emocionalnih stanja od ljutnje, samookrivljavanja, straha, poljuljanog samopouzdanja, do nade i želje za uspehom postaju deo svakodnevice.
Na kraju dolazi odluka – šta i kako dalje? Osloniti se na pomoć lekara- medicinski asistiranu reprodukciju, usvojenje ili život bez dece? Svaka po sebi donosi novi veliki izazov i nekada nije lako izboriti se sa tim. U procesu donošenja odluke, važno je pre svega da se dobro se informisati. Istražiti sve mogućnosti i sagledati sve njihove prednosti i nedostatke. Zatim je važno sagledati kako bi svaka od tih dobrih i loših posledica odluke uticala na lični život. Svaka osoba se razlikuje po svojim ličnim osobinama, po karakteristikama partnerskog odnosa, porodičnim odnosima, uslovima života, posla i mnogo drugih karakteristika. Prema tome, važno je da odluka koju osoba donese bude nešto što je prihvatljivo za nju, sa čim može sebe da zamisli. Važno je da osoba bude sigurna da je dobro promislila i da može da preuzme odgovornost za odluku koju je donela. U celom ovom procesu, važna je i podrška.
Podrška nekad može značiti pomoć u pronalaženju relevantnih informacija, pouzdanog lekara i sl. Sa druge strane, nekada podrška znači pomoć u prevazilaženju neprijatnih osećanja, motivaciju, bodrenje u teškim trenucima. Zato je važno da u procesu donošenja odluke imamo na umu i to šta nam je potrebno, kakva vrsta podrške i od koga. Da li nam je potrebna (i dovoljna) podrška bliskih ljudi ili nam je potrebna i pomoć stručnjaka?
Kako bi lakše odgovorili na ovo pitanje, približićemo Vam šta je to što možete dobiti ukoliko se za pomoć obratite psihologu. Razgovor sa psihologom pružiće Vam mogućnost da neko objektvno sagleda Vaš problem, da Vam pomogne u analizi situacije u kojoj se nalazite, da pronađete rešenje koje je u skladu sa Vašim potrebama, svojstveno Vašoj ličnosti i životnim okolnostima. Psihološko savetovanje Vam takođe nudi mogućnost da razumete Vaše emocije, zašto se u određenim situacijama osećate na određeni način, kako da prevaziđete neprijatna osećanja i da se u datim okolnostima donesete odluku koja je najoptimalnija za Vas.
Ukoliko želite da zakažete razgovor sa psihologom možete se obratiti na telefon 064 115 06 02 ili putem online formulara za zakazivanje.
Mila Radovanović, master psiholog-porodični savetnik
