26 Jul Saradnjom do boljeg uspeha u školi
Jedna mama se požalila na dete kako je opušteno i nekako nemarno u odnosu na školske obaveze rečima: ,,Ja uopšte nisam takva. Kod mene se zna, ako sam zacrtala nešto nema veze koliko je sati, da li sam umorna ili bolesna to će biti urađeno’’. Još je dodala da kada pusti sina da sam brine o školskim obavezama to ubrzo završi nizom loših ocena. Potom je rekla: ,,Ja kad sam išla u školu moji roditelji se uopšte nisu bavili mojim obavezama, a ja sam i pored toga bila odličan đak’’.
Ona želi da promeni ponašanje svog deteta, jer dete treba da bude odgovorno i da izvršava svoje obaveze. Ona želi da umanji svoju brigu, jer ako se dete tako ponaša ona će brinuti da li je na dobrom putu u roditeljstvu. Ona želi da umanji svoju frustraciju, jer je nedopustivo da se dete ponaša tako neodgovorno kad ona nije takva.
Ona, dakle, želi da promeni ponašanje svog deteta da bi se osećala bolje. Jer ako bi se dete ponašalo u okvirima koje poznaje, onako kako ona pamti da se ponašala kao dete, to bi bilo ugodno jer je to za nju poznat teren. Takođe, tada ne bi brinula jer ona je na tim principima odrasla i ona zna da taj način razmišljanja vodi do ostvarenja životnih ciljeva- braka, zaposlenja, roditeljstva.
Samo, zašto dete to ne može da shvati? Zašto jednostavno ne preuzme odgovornost i prestane da izaziva frustraciju i brigu svojih roditelja? Zar ne vidi da ih njegovo ponašanje čini nervoznim? Da će biti u kazni dok ne popravi sve ocene? I dokle više to ide da deca misle da imaju sva prava, a nikakve obaveze??
Hajde da vidimo kako psiholog ovoj mami može da pomogne.
Mesto radnje: psihološka ordinacija
Uloge: roditelj i psiholog
R: ,,Ja više ne znam šta da radim. Imam toliko obaveza na poslu, ne mogu i ne želim da se bavim i njegovom školom’’.
P: ,,Čujem da imate puno posla i da se zbog toga osećate preopterećeno. Uz to želite da vaše dete bude uspešan đak i pri tom bude samostalno’’
R: ,,Da, njegovo je samo da uči. Moji roditelji nisu znali ni koji sam razred, a kamoli da su sedeli sa mnom i učili’’
P: ,,Razumem, bili ste vrlo samostalni kao dete, pa se i sada trudite da na isti način završite svoje poslovne obaveze, što ponekad zna da bude dosta naporno i stresno. A onda na sve to kada dođete kući umesto da se opustite, vi imate novu brigu zbog deteta’’.
R: ,,Da’’.
P: ,,Možete li mi opisati jedan razgovor koji tada vodite sa detetom?’’
R: ,,Pitam ga koje je ocene dobio i on naređa dvojke, trojke. To me automatski izbaci iz takta, kažem mu: ,,Opet nisi učio!’’ Pošaljem ga u sobu da uči, on posle izvesnog vremena izađe i kaže da je završio. Sutra u školi opet isto, to što je ,,učio’’ se zove trojka.
P: ,,Ako sam dobro razumela, Vaše očekivanje je bilo da možete da se oslonite na dete i ako je otišao u sobu da uči, a potom vam rekao da je naučio, to bi zaista trebalo da bude naučeno. I sada ste razočarani što to nije tako i ljuti vas što je izneverio vaša očekivanja?’’
R: ,,Da’’
P: ,,Jer vama kad neko na poslu poveri zadatak, to bude urađeno baš kako treba?’’
R: ,,Da’’
P: ,,Da li se desilo nekad da niste završili zadatak koji vam je poveren?’’
R: ,,Ne. Eventualno se nekad desilo da sam probila rok, ali to ako je bilo jednom ili dva puta za sve ove godine!’’
P: ,,Da li se na neki način osećate neuspešno u ulozi roditelja kad vidite da se vaše dete ponaša suprotno vašim očekivanjima?’’
R: ,,Pa možda, ali bih pre rekla da me to jako ljuti. Sve sam mu pružila, toliko ulažem u njega, a onda mi se tako vraća’’.
P: ,,I kada se osećate pomalo neuspešno, na neki način čak bespomoćno, to vas ljuti?’’
R: ,,Da, izgleda da je tako’’.
P: ,,A šta radite povodom toga što se osećate neuspešno?’’
R: ,,Pa kako šta? Stalno mu ponavljam da treba da uči više, to je njegova jedina obaveza’’
P: ,,Pretpostavljam da bi neki od razloga za slabiji uspeh vašeg deteta mogli da budu to što ga neki predmeti ne motivišu na učenje, nešto možda i ne razume. Možda ne zna kako da se organizuje, napravi plan učenja ili kako da izvuče najvažnije iz lekcije?’’
R: ,,Pa ne znam, možda.’’
P: ,,Ok, ovde smo se složili, bar donekle, da postoji niz mogućih uzroka zbog kojih vaše dete nije uspešno u učenju,odnosno zašto ne izvršava svoje obaveze, dok ste vi do sada to videli samo na način da ono nema osećaj odgovornosti prema školi i pokušavali ste to da rešite na način što ste pojačavali svoja očekivanja da dete ode u sobu da uči. I ponavljanje vaših zahteva nije dalo rezultate?’’
R: ,,Da’’
P: ,,Da li biste sada, kada imate u vidu šta sve može biti prepreka vašem detetu u razvijanju odgovornosti prema školi bili spremni da promenite svoj pristup? Da u razgovoru sa detetom proverite da li zna koji su njegovi zadaci? Da li zna kako da ih završi? Da li mu je potrebna neka pomoć?’’
R: ,,Pa, izgleda da bi trebalo nešto promeniti…’’
P: ,,Ok, hajde da pokušate ovako. Kad dete dođe iz škole pitajte ga kako je proveo dan, šta su radili na kom času i šta ima za domaći. Zatim ga pitajte šta misli koliko će mu vremena za trebati da uradi domaći i da li ima nešto što mu je nejasno. Napravite dogovor u koje vreme će završiti svoje zadatke i kome će se obratiti za pomoć ako mu je potrebna. Zatim ga u vreme kada ste se dogovorili da će domaći biti završen upitajte da li je sve urađeno, da li je potrebno da ga propitate lekciju koju je učio. Da li je to za vas prihvatljivo?’’
R: ,,Pretpostavljam da jeste.’’
P: ,,U redu, hajde da vidimo kako će to ići, pa ćemo nastaviti razgovor ako uočite još neke prepreke u ostvarivanju ovog zadatka…’’
Iza svakog ponašanja koje je vidljivo stoje motivi, želje, potrebe, uverenja koji su naizgled nevidljivi. Zato, ako želite da promenite ponašanje vašeg deteta, treba da razmotrite nekoliko faktora koji vas do te promene mogu dovesti. Najpre, kako vi to vidite? Kakav je vaš stav, vaša uverenja i (emocionalne) reakcije u odnosu na ponašanje deteta? Na koji način vidite njegovo ponašanje, da li su vam poznati razlozi koji leže u osnovi tog ponašanja? Na koji način još možete da razumete određeno ponašanje, a zatim i kako možete da promenite svoj pristup kako bi njime uticali na promenu ponašanja deteta?
Roditeljstvo je i put ličnog razvoja, zato kada imate određene izazove u odnosu sa detetom, treba da uzmete u obzir i način na koji vi sagledavate određenu situaciju, te kako možete da prilagodite svoj pristup u odnosu na određeni problem. Na taj način možete uticati i na promenu ponašanja kod deteta.
Ako želite da radite na razvoju i unapređenju roditeljstva i odnosa sa detetom, za Vas smo pripremili e-book i program podrške roditeljstvu ,,Zadovoljan roditelj-zadovoljno dete’’. Više informacija o programu pročitajte ovde.
Mila Radovanović,
master psiholog – psihoterpijski savetnik
