09 Mar Razvoj majčinskog identiteta
Trudnoća kao događaj zvanično označava početak majčinstva. Međutim, na psihološkom planu razvoj majčinskog identiteta počinje i mnogo ranije. Već u detinjstvu, mnogo pre biološke zrelosti za ulogu majke, devojčice razvijaju ideje o tome šta znači biti mama. Igrajući se sa lutkama, kroz igru mama-beba devojčice ugrađuju sve ono što doživljavaju u odnosu sa majkom u šeme koje će oblikovati sliku majčinstva. Sa odrastanjem, u različitim životnim fazama ove slike će se nadograđivati i oblikovati. U nekim vremenskim periodima odnosi sa vršnjacima, partnerski odnos, obrazovanje biće životni prioriteti te slika majčinstva neće biti deo svakodnevice. Međutim, onda kad žena ostane trudna ili čak i pre kada počne da planira trudnoću, tada će ona stara slika majčinstva ponovo postati aktivna.
Tako, sa početkom fiziološke trudnoće, započinje i psihološka trudnoća. Psihološka trudnoća zapravo označava sve one promene koje se dešavaju na mentalnom planu koje omogućavaju promenu identiteta žene i razvoj majčinske uloge. Ove promene uključuju predstave o bebi, o sebi kao majci, parteru/mužu kao ocu, promene svih uloga u širem porodičnom sistemu koje će se desiti sa dolaskom bebe, promenu rutine na poslu, u društvenom životu. Ovi mentalni procesi zapravo predstavljaju razvoj ličnosti koji se odvija istovremeno sa razvojem bebe.
Tokom trudnoće, slika koju majka razvija o bebi nije koherentna i kompletna slika kakvu možemo da imamo o drugoj osobi. Na osnovu nje buduća majka počinje da razvija i prenatalnu vezanost– psihološku vezu sa bebom. Upravo zbog specifičnosti koju trudnoća donosi u odnosu na sve druge odnose koje imamo u životu kada osobu možemo da posmatramo ,,licem u lice’’, u trudnoći sliku o bebi čine fantazije i maštanja buduće majke. Ona je mešavina želja i strahova, sadašnjih i prošlih, koji se prepliću sa događajima koji se u toku trudnoće dešavaju. U ovom procesu buduća majka balansira sa dva seta ideja koje oblikuju sliku o bebi. Prvi se odnosi na želje o tome kako bi beba trebala da izgleda – da bude dečak ili devojčica, šarmantna, lepa, pametna, atletski građena, svetle ili tamne kose itd. Drugi se odnosi na strahove ili ono što ne bi želeli – beba sa nekim poremećajem, bolešću, sa nekom nepoželjnom osobinom ili karakteristikom (velik nos, kriva usta) i sl.
U isto vreme, slična razmišljanja buduća majka ima i o sebi. Opet se prepliću slike kakva bi majka želela da bude, sa strepnjama da li ja to mogu, da li ću umeti, znati. A zatim, dolaze i slična razmišljanja o budućem ocu, baki, deki, tetki itd. Tokom ovog procesa snažno se pobuđuju sva iskustva koja je buduća majka imala tokom odrastanja, odnosi u porodici, odnos sa partnerom, iskustva sa prijateljima.
Tako, baš onoliko koliko je kompleksan proces razvoja bebe, komplekasan je i proces razvoja majčinske uloge. Zbog stalno prisutnih želja i strahova istovremeno, osećanja budućih majki tokom trudnoće mogu da variraju, da se menjaju. Naći balans u svoj ovoj šarolikosti misli i osećanja nije ni malo lak zadatak. Zato je od izuzetne važnosti pružiti podršku budućim majkama. Što je više ljudi u okruženju trudnice na koje ona može da se osloni, veći su izgledi da proces psihološke trudnoće uspešno pripremi buduću majku za novu ulogu.
Mila Radovanović, psiholog-porodični savetnik
