12 Dec Prepoznajte anksioznost kod dece
Anksioznost je emocionalno stanje koje je svima dobro poznato, koje je svako tokom života iskusio. Setite se situacija kao što su ispiti, javni nastupi, razgovori za posao, odlazak na skup na kome gotovo nikog ne poznajete…bilo koji događaj koji je u vama izazvao osećaj nelagode, brige, straha da nećete biti dobri, uspešni, da se nećete snaći. Osećaj zbog koga ste pomislili da bi najradije odustali ili ste i zaista odustali od nečega iako vam je bilo važno. Taj osećaj naziva se anksioznost.
Ključna odlika anksioznosti je izbegavanje. Zbog toga osoba koja se oseća anksiozno izbegava situacije, mesta, događaje koje opaža kao nesigurne. Izbegavajuće ponašanje prate emocije stida, straha i uznemirenosti. Osećaj anksioznosti se javlja i kod dece. Neka deca mogu imati teškoće da opišu rečima kako se osećaju, pa u tom slučaju posebnu pažnju treba obratiti na specifične znake kao što su bolovi u stomaku, glavi, mučnine, mišićna napetost, a koji se javljaju uglavnom kad je dete izloženo uznemirujućoj situaciji npr. odlazak u vrtić ili školu, na trening ili rođendan.
Anksioznost kod mlađe dece može biti vezana za specifične situacije poput separacione anksioznosti koja se manifestuje kao stanje izrazite emocionalne uznemirenosti deteta prilikom odvajanja od roditelja ili fobija kod kojih se uznemirenost javlja u odnosu na specifičan objekat- najčešće neku životinju ili okolnost (mrak, maskirane figure).
Kod starije dece anksioznost može biti vezana za određene socijalne situacije kada dete razvija nelagodu u odnosu na svoj položaj u grupi vršnjaka. Sa druge strane kod neke dece osećaj anksioznosti nije specifično vezan za određene situacije, nego se manifestuje kao univerzalni način reagovanja na bilo koju situaciju ili okolnost koje dete percipira kao ,,preteću ili ugrožavajuću’’. Ono što je značajno za svaki od mogućih ,,okidača’’ anksioznosti da on ne predstavlja realnu pretnju – dakle nema realne opasnosti da će dete biti napušteno ili da će njegov život i zdravlje biti na bilo koji način ugroženi, nego se radi o percepciji- detetovom doživljaju situacije kao takve.
Anksioznost se češće javlja kod dece koja imaju člana porodice, uglavnom roditelja, koji je takođe sklon anksioznosti. Dakle, anksioznost je u velikoj meri nasledna, dok određenu ulogu u njenom razvoju imaju i speficični roditeljski stilovi u kojima dominira prezaštićujući odnos roditelja u odnosu na dete, te njegov doživljaj okruženja i situacija kao nebezbednih ili opasnih za dete. Zato je jedna od najčešćih grešaka roditelja anksiozne dece ta što podržavaju izbegavanje situacija u kojima se dete oseća nelagodno i na taj način zapravo pomažu da se izbegavajuća ponašanja učvrste, a anksioznost pojača.
Iako se anksioznost kod dece najčeće manifestuje na uzrastu od šest i više godina, neka ponašanja kod mlađe dece mogu ukazati na sklonost ka razvoju ovog vida reagovanja. Tako, posebnu pažnju treba obaratiti na ponašanja kao što su stidljivost i povlačenje u novim situacijama, teško uklapanje u vršnjačke grupe i nova okruženja, izbegavanje kontakta ,,oči u oči’’, izrazita vezanost za roditelja u situacijama i okruženjima koje su novi za dete.
Anksioznost kod dece može se uspešno prevazići primenom psihoterapije koja uključuje kako rad sa detetom, tako i sa roditeljima. U radu sa detetom primenjuju se psihoterapijske tehnike koje pomažu detetu da prepozna svoje emocije i njihovu vezu sa događajima koji ih izazivaju, te se uz dalju stručnu podršku radi na promeni percepcije i uverenja vezanih za detetovo viđenje sveta, pa tako i načina njegovog reagovanja. U zavisnosti od uzrasta i senzibiliteta deteta u radu se koriste različite terapijske tehnike poput igre, crteža, priča, igra uloga. Najvažniji terapijski princip glasi konekcija, pre korekcije ili drugim rečima prvi zadatak u terapijskom radu sa decom je da se sa njim upoznamo, steknemo poverenje i kreiramo atmosferu u kojoj će se dete osećati sigurno da radi sa nama, a tek nakon toga primenjujemo tehnike kojima otkrivamo njegov unutrašnji svet i podržavamo ga u promeni.
Uporedo sa tim, rad sa roditeljima uključuje savetodavne seanse tokom kojih roditeljima pomažemo da razumeju procese koji se dešavaju kod deteta, da razumeju suštinu problema, razloge zbog kojih on nastaje, kao i kako da budu saradnici u terapijskom procesu i svojim roditeljstvom podrže promene kod deteta.
Ukoliko vam je potrebna pomoć u rešavanju anksioznosti kod dece, kontaktirajte nas i zakažite termin.
Mila Radovanović,
Master psiholog,
psihoterapijski savetnik
