13 Aug Brain gym metoda u radu sa decom (osvrt iz ugla psihologa)
Brain gym je metoda koju svakodnevno koristim u svom radu sa decom. Ova metoda koristi pokret da bi kod dece podstakla razvoj različitih veština- od opšte motoričke koordinacije, preko koncentracije i pamćenja, smanjenja hiperaktivnosti, do razvoja veština komunikacije i emocionalne ravnoteže. Činjenica da se bazira na pokretima koji su sastavni deo razvoja deteta, čini ovu metodu zabavnom i prijemčivom za decu, te tako deca uz pomoć nje uče kako da savladaju neki zadatak ili problem u učenju ili u životu, a da pri tom imaju doživljaj lakoće i uživanja u samoj aktivnosti.
Sa današnjeg stanovišta mogu da kažem da sam vrlo zadovoljna što je Brain gym deo moje prakse, a donosim vam i priču kako sam otkrila ovu metodu…
Tokom studija psihologije stekla sam zaista široko znanje o razvoju deteta. Naučila sam koje su očekivane razvojne faze i kako prepoznati kada postoji neka teškoća ili problem u razvoju. Koliko je za razvoj deteta važno porodično okruženje i da se u okviru njega neguju topli i podržavajući odnosi među članovima. I kako vršnjaci i šire okruženje utiču na razvoj deteta. I još mnogo toga.
A onda je došla na red primena znanja u praksi. Tokom rada sa decom, počela sam da uviđam da je znanje koje sam do tada stekla u okviru struke potrebno nadograditi. Teorijsko znanje upotpuniti praktičnim. Deca svet posmatraju kroz igru, izražavaju se kroz crtež, vole da su u pokretu. Tako, kada sam kao psiholog prvi put ušla u vrtićku sobu, shvatila da ako želim da upoznam dete, da procenim sve one aspekte razvoja o kojima sam na fakultetu učila, ako treba da prepoznam problem i pomognem detetu da ga prevaziđe, prvo što treba da uradim je da uđem u njihov svet i povežem se sa detetom na način koji je njemu blizak. Da uđem u svet igre, mašte, ritma, pokreta…I tako je počelo moje istraživanje. Na početku sam se oslanjala na intuiciju. Ušla bih u sobu, sela na pod i uključila se u igru. Puštala bih decu da vode, da podele uloge, objasne pravila. Tako sam kroz igru slušala dete, način na koji se igra, teme o kojima priča, sadržaje koje crta i sve to upoređivala sa onim što se po razvojnim normama očekuje u tom uzrastu i tako spajala teoriju i praksu gradeći se u svojoj profesionalnoj ulozi.
Ali to je bio samo početak. Osećala sam da je potrebno više. Još znanja i veština. Pristupi koji dokazano daju rezultate. Onda se u mom životu ukazala jedna sjajna prilika. Prihvaćen je rad koji smo koleginica i ja prijavile u okviru ‘’Young child conference’’ – događaja koji okuplja stručnjake različitih profila koji rade sa decom iz celog sveta. I tako smo se u aprilu 2015. godine našle u Njujorku. U predivnom ambijentu čuvenog hotela ,,Njujorker’’ u kojem je svojevremeno živeo naš veliki naučnik Nikola Tesla, imale smo priliku da izlažemo svoj rad, ali i da nekoliko dana pratimo brojna predavanja kolega iz celog sveta. Bila je ovo zaista veličanstvena i značajna prilika koja mi je otvorila vrata ka onom za čim sam godinama pre toga tragala. Terapija igrom, yoga za decu, upotreba priče i muzike u terapijskom radu sa decom i upotreba pokreta u cilju podsticanja razvoja kognitivnih veština. Sve to na jednom mestu, metode koje daju rezultate, koje spajaju specifičnosti dečijeg sveta i terapijske ciljeve! To je bio događaj koji je odredio put mog daljeg profesionalnog razvoja. Prva na tom putu bila je serija edukacija iz oblasti edukacijske kineziologije i programa ,,Brain gym’’, a zatim su se nizale i druge (Learn to play therapy, Therpeutic storytelling i dr.).
Sve ovo implementirala sam u svoju praksu. Tako danas, četrnaest godina nakon onih prvih intuitivnih koraka u polju praktičnog rada sa decom, svakim danom koračam novim, sigurnijim koracima na stazi profesionalnog razvoja, radujući se na tom putu svakom uspehu koji u saradnji sa porodicama postignem, dok istovremeno svaki novi rezultat daje dodatnu inspiraciju i motivaciju za dalji profesionalni razvoj.
