Značaj prenatalnog perioda za razvoj deteta i porodice

Malo je događaja u životu koji donose toliko promena u svim aspektima svakodnevnog funkcionisanja  žene, para i porodice kao što je to trudnoća. Od fizičkih i hormonskih promena koji menjaju telo žene, do promena u životnim ulogama ,odnosima, navikama i stvaranja jednog potpuno novog bića koje će od ovog trenutka postati jedna od najznačajnijih osoba u životu budućih roditelja. Sve ove promene u psihološkom smislu su vrlo kompleksne i izazovne jer traže od nas da preispitamo svoje stavove, naučene obrasce funkcionisanja, ustaljene odnose i navike i da se adaptiramo na nove okolnosti. To nije ni malo lak zadatak, a posebno onda kada nije sve ,,idealno’’, kada postoje nerešeni konflikti u porodici ili u partnerskom odnosu, kada su prisutne dodatni izvori stresa poput nerešene finansijske situacije, neizvesnosti očuvanja radnog mesta, kad trudnoća nije bila planirana i sl.

Psihološka praksa, kao i istraživanja u ovoj oblasti, ukazuju na to da će način na koji ćemo se adaptirati na sve navedene promene u toku trudnoće u značajnoj meri odrediti i način na koji ćemo funkcionisati u ulozi roditelja, način na koji ćemo fukcionisati kao porodica odnosno način na koji ćemo oblikovati ličnost deteta koje isčekujemo. Način i kvalitet adaptacije na nove životne događaje zavisi od našeg predhodnog iskustva, ali i veština koje smo tokom života stekli. Ovo se pre svega odnosi na način koliko dobro možemo da procenimo sopstvene emocije i emocije drugih, koliko smo vešti u ispoljavanju emocija, zatim na način komunikacije i veštine rešavanje problema, kao i načina sagledavanja situacije i mogućnosti da sagledamo sve raspoložive opcije.

Ukoliko tokom trudnoće i u prvim mesecima nakon dolaska bebe roditelji ne uspeju da se adaptiraju na novu ulogu, to može stvoriti potencijalno polje za razvoj problema.Neusagalšeni roditeljski stavovi, konfliktni odnosi u porodici, nedostatak međusobnog razumevanja i podrške, stres kao posledica balansiranja roditeljske uloge sa drugim izazovima svakodnevnice koji tada nastaju neretko dovedu do problema u oblasti mentalnog zdravlja dece i roditelja. Poremećaji ponašanja, anksiozno-depresivni poremećaji, psihosomatske tegobe samo su neki od njih.

Sa druge strane, svi pobrojani obrasci funcionisanja koji dovode do problema mogu se prevenirati ako se na vreme prepoznaju i ako se putem psihološkog savetovanja i psihoterapije radi na njihovoj promeni. Kada govorimo o roditeljstvu i porodičnim odnosima, onda je period trudnoće ključan trenutak za ovakve preventivne intervencije upravo zbog toga što se već u tom periodu razvija roditeljski identitet i što mi odgovarajućom psihološkom procenom već tada možemo prepoznati izvesna uverenja i obrasce funkcionisanja za koje znamo do neće doprineti dobroj adaptaciji budućih roditelja na nove životne uloge i funkcionisanja buduće porodice.

Imajući u vidu značaj rane procene i preventivih programa, dizajnirali smo programe koji obuhvataju prenatalnu procenu partnerskog funkcionisanja, koroditeljskog odnosa i razvoja roditeljske uloge, kao i individualnog savetovanja i grupnih programa. Parovima koji očekuju bebu nudimo besplatnu uslugu psihološke procene navedenih aspekata koji su značajni za pripremu za roditeljstvo. Najpogodnije vreme za ovaj vid procene je između 5. i 8. meseca trudnoće. Nakon procene, parovi će dobiti povratne informacije, a zatim ukoliko se ukaže potreba mogu se uključiti u neki od individualnih ili grupnih programa psihološke podrške.

Za prijavu i dodatne informacije zainteresovane trudnice i parovi mogu se javiti našem psihologu Mili Radovanović  na broj telefona 064 115 06 02 ili na email: trudnicketeme@gmail.com

Trudnoća iz psihološkog ugla

Foto: pixaby

Trudnoća kao događaj zvanično označava početak majčinstva. Međutim, na psihološkom planu slika majčinstva razvija se mnogo pre toga. Već u detinjstvu, mnogo pre biološke zrelosti za ulogu majke, devojčice razvijaju ideje o tome šta znači biti mama. Igrajući se sa lutkama, kroz igru mama-beba devojčice ugrađuju sve ono što doživljavaju u odnosu sa majkom u šeme koje će oblikovati sliku majčinstva. Sa odrastanjem, u različitim životnim fazama ove slike će se nadograđivati i oblikovati. U nekim vremenskim periodima odnosi sa vršnjacima, partnerski odnos, obrazovanje  biće životni prioriteti te slika majčinstva neće biti deo svakodnevice. Međutim, onda kad žena ostane trudna ili čak i pre kada počne da planira trudnoću, tada će ona stara slika majčinstva ponovo postati aktivna.

Tako, sa početkom fiziološke trudnoće, započinje i psihološka trudnoća. Psihološka trudnoća zapravo označava sve one promene koje se dešavaju na mentalnom planu koje omogućavaju promenu identiteta žene i razvoj majčinske uloge. Ove promene uključuju predstave o bebi, o sebi kao majci, partneru/mužu kao ocu, promene svih uloga u širem porodičnom sistemu koje će se desiti sa dolaskom bebe, promenu rutine na poslu, u društvenom životu. Ovi mentalni procesi zapravo predstavljaju razvoj ličnosti koji se odvija istovremeno sa razvojem bebe.

Tokom trudnoće, slika koju majka razvija o bebi nije koherentna i kompletna slika kakvu možemo da imamo o drugoj osobi. Upravo zbog specifičnosti koju trudnoća donosi u odnosu na sve druge odnose koje imamo u životu kada osobu možemo da posmatramo ,,licem u lice’’, u trudnoći sliku o bebi čine fantazije i maštanja buduće majke. Ona je mešavina želja i strahova, sadašnjih i prošlih, koji se prepliću sa događajima koji se u toku trudnoće dešavaju. U ovom procesu buduća majka balansira sa dva seta ideja koje oblikuju sliku o bebi. Prvi se odnosi na želje o tome kako bi beba trebala da izgleda- da bude dečak ili devojčica, šarmantna, lepa, pametna, atletski građena, svetle ili tamne kose itd. Drugi se odnosi na strahove ili ono što ne bi želeli- beba sa nekim poremećajem, bolešću, sa nekom nepoželjnom osobinom ili karakteristikom (velik nos, kriva usta) i sl.

U isto vreme, slična razmišljanja buduća majka ima i o sebi. Opet se prepliću slike kakva bi majka želela da bude, sa strepnjama da li ja to mogu, da li ću umeti, znati. A zatim, dolaze i slična razmišljanja o budućem ocu, baki, deki, tetki itd. Tokom ovog procesa snažno se pobuđuju sva iskustva koja je buduća majka imala tokom odrastanja, odnosi u porodici, odnos sa partnerom, iskustva sa prijateljima.

Tako, baš onoliko koliko je kompleksan proces razvoja bebe, komplekasan je i proces razvoja majčinske uloge. Zbog stalno prisutnih želja i strahova istovremeno, osećanja budućih majki  tokom trudnoće mogu da variraju, da se menjaju. Naći balans u svoj ovoj šarolikosti misli i osećanja nije ni malo lak zadatak. Zato je od izuzetne važnosti pružiti podršku budućim majkama. Što je više ljudi u okruženju trudnice na koje ona može da se osloni, veći su izgledi da proces psihološke trudnoće uspešno pripremi buduću majku za novu ulogu.

Kao podrška ovim izuzetno važnim psihološkim procesima na raspolaganju vam je i psihološko savetovalište za trudnice i parove, ali i za sve one koji tek planiraju trudnoću.

 

Mila Radovanović, psiholog-porodični savetnik

trudnicketeme@gmail.com

 

Značaj prenatalne stimulacije ili zašto treba da se obraćamo bebi i dok je u stomaku?

Foto: Pixabay

Dobro je poznato da različiti fiziološki, nutricioni ili hormonalni elementi utiču na razvoj bebe dok je u stomaku.  A da li ste se zapitali kako stimulacija iz okruženja poput npr. majčinog glasa utiče na razvoj bebinog mozga? Najnovija istraživanja ukazuju na to da prenatalna senzorna iskustva u toku drugog i trećeg tirmestra trudnoće oblikuju mozak fetusa pre rođenja. Smatra se da se već u toku trudnoće može uticati na promenu strukture i funkcije mozga posredstvom stimulacije koja se događa u toku trudnoće. Nastavite da čitate

Kako se odlučiti na promenu koja nam menja život zauvek?

Odluka o roditeljstvu Foto: Pixabay

Svi znamo da je roditeljstvo jedna od najlepših, ali i najodgovornijih životnih uloga. Roditeljstvo nam pruža mogućnost da volimo i odgajamo ljudsko biće, da uživamo u procesu stvaranja i razvoja svog deteta. U isto vreme, roditeljstvo podrazumeva i odricanje od mnogih ličnih potreba i želja, reorganizaciju ličnih ciljeva i prioriteta, promenu svakodnevice na koju smo navikli. Zbog tako mnogo razloga za i protiv, odluku o roditeljstvu nije lako doneti i koliko god o tome razmišljali, pitanja poput ,,da li sam spreman da postanem roditelj, da li želim to želim sad, da li je pravo vreme i sl.’’ su gotovo neizbežna kada razmišljamo na tu temu.

Nastavite da čitate

Prenatalna vezanost

Prenatalna vezanost Foto: pixabay

Da li ste nekad razmišljali o tome kako se formira roditeljski identitet? Kako nastaje želja da brinemo o bebi i pružimo joj najbolje uslove za rast i razvoj? Da li o bebi počinjemo da se brinemo kada se ona rodi ili o tome razmišljamo i ranije? Nastavite da čitate

Stres specifičan za trudnoću

Stres specifičan za trudnoću Slika: Pixabay

Trudnoća se često idilično predstavlja kao blaženi period za ženu i porodicu. Probajte sada da zamislite sliku jedne trudnice. Šta vam prvo pada na pamet? Fotografije trudnica na koje najčešće nailazimo u javnosti uglavnom predstavljaju nasmejanu, bezbrižnu trudnicu, koja, čini se, ne zna za druge emocije osim sreće kojom zrači.

Nastavite da čitate

Sterilitet- od dijagnoze do (re)akcije

izvor: pixaby
Proces donošenja odluke slika: pixabay

Kada par počne da sumnja da ,,nešto nije u redu’’ i da ne dolazi do realizacije željene trudnoće, najčešći put kojim krenu je obraćanje lekaru, medicinska ispitivanja, pretraživanje internet stranica i knjiga u potazi za informacijama i savetima koji bi pomogli u rešavanju problema. Vreme koje ispunjava prostor od sumnje do dijagnoze prožeto je strahom, ali i nadom da je problem (lako) rešiv, a veliki oslonac pružaju iskustva ljudi koji su uspešno prevazišli sličan problem. Zato, su u ovoj fazi informacije ključni resurs koji parovima olakšava psihološku borbu sa problemom.

Nastavite da čitate